Искористио сам диван викенд у најави и одлучио да обиђем и попнем се на неке од врхова Повлена. Субота пре подне пошто сам окаснио на аутобус до Дебелог брда сачекала ме како аутостопирам. Без значајних проблема стигао сам негде око 13 сати и успут се возио са добрим и расположеним људима овога краја.
Прво на шта сам наишао је овај призор:
Велики Повлен је овде овај врх са леве стране. Кренуо сам стазом покрај неколицине кућа и дошао до брда које крије од погледа Мали Повлен. Тражио сам и нашао заветрину од јаког ветра овде:
И поред јаког ветра био сам срећан тамо + имао сам душек од 30 цм сувог лишћа!
Залазак сунца је епохалан:
Колоритно
Спокојно
Јак ветар ме обилазио током ноћи:
Уз ватрицу се човек боље осећа:
Ватрица тиња, а успех је људски
А зора је сванула брзо са циљем да се обиђу врхови (мали, средњи, велики и беден):
Директан приступ најбржи и најтежи је
Мали Повлен је највећи!:
Узбуђење на врхунцу
Планине зову: „дођи, попни се“
Подно малог повлена се налази црквица!
Весници пролећа на Средњем Повлену:
Ја сам мали, али се борим, лепу природу ја да створим
Има нас још – има нас разних
Велики Повлен:
Чудна комбинација листопадне и зимзелене шуме
Хахаха, стварно?
Пречица за назад (доле)
Трагови ситних животиња свуда по снегу:
Иако их не видимо оне су ту
Снег се полако топи и бројни потоци онда теку:
Потоци свуда, снег се отапа полако
А на крају пута човек треба да се почасти локалном храном, овога пута из Ваљева:
Пријатно!
Повлен је рај за шетњу, лаган за обилазак и предиван. Једва чекам да га обиђем када озелени.
Оставите одговор